Главна страница
Добро дошли на Википедију,
Истакнути чланак
Марy Wоллстонецрафт Схеллеy
Марy Wоллстонецрафт Схеллеy (рођена Годwин; Лондон, 30. коловоза 1797. – Лондон, 1. вељаче 1851.) била је енглеска књижевница. Најпознатија је као ауторица готичкога романа Франкенстеин; ор, Тхе Модерн Прометхеус (1818.), који се сматра једним од првих дјела знанствене фантастике. Такођер се бавила уређивањем и промицањем радова романтичкога пјесника и филозофа Перцyја Бyссхеа Схеллеyја, свога супруга. Била је кћи политичкога филозофа Wиллиама Годwина и Марy Wоллстонецрафт, филозофкиње и феминистичке активистице.
Мајка јој је умрла 11 дана након што ју је родила. Одгојио ју је отац, који јој је пружио неформално, али богато образовање. Притом ју је потицао и на усвајање властитих анархистичких идеја и теорија. Када је имала четири године, оженио се сусједом Марy Јане Цлаирмонт, с којом је имала буран однос.
Како је њезин отац окупљао око себе своје политичке истомишљенике, тако је и сама долазила у дотицај с њима, па је упознала Перцyја Схеллеyја и с њиме започела романтични однос 1814. године, иако је био ожењен. То су љето заједно с Марyном полусестром Цлаире Цлаирмонт одбјегли у Француску и путовали Еуропом. По повратку у Енглеску Марy је била трудна с Перцyјевим дјететом. Идуће су се двије године суочавали с друштвеном осудом и непрестаним дуговањима, а претрпјели су и смрт кћери недоношчета. Вјенчали су се касне 1816. године, након самоубојства Схеллеyјеве супруге Харриет.
Јесте ли знали...
- ... да ће се Млијечни пут сударити с Андромедом за око 4 милијарде година?
- ... да су птице једини преживјели потомци диносаура?
- ... да је батискаф Трст 23. јануара 1960. заронио на дубину од 10.900 м?
- ... да је љубичаста боја релативно ријетка у природи?
- ... да се 22. априла обиљежава Дан планете Земље?
- ... да је Венера једина планета која се ротира у супротном смјеру у поређењу с осталим планетама Сунчевог система?
- ... да медузе постоје најмање 500 милиона година?
- ... да краљица термита дневно положи 30.000 јаја?
Актуални догађаји
Дара
- 17. маја – У Бечу одржан 70. јубиларни Еуросонг. Хисторијску прву побједу однијела је Бугарска, коју је представљала Дара (на слици) с пјесмом "Бангаранга".
- 12. априла – Опорбена странка Тисза, коју предводи Пéтер Магyар, увјерљиво побиједила на парламентарним изборима у Мађарској, освојивши двотрећинску већину у Народној скупштини и докинувши 16 година владавине Виктора Орбáна.
- 9. априла – Међународна унија за очување природе (ИУЦН) прекласифицирала царског пингвина из "готово угрожене" у "угрожену" врсту због посљедица климатских промјена.
- 8. априла – Одјел француског Министарства за трансформацију и јавну управу ДИНУМ објавио да ће Француска у својим јавним уредима напустити упорабу операцијског сустава Мицрософт Wиндоwс у корист Линуxа.
- 1. априла – НАСА лансирала Артемис II, прву мисију прелета Мјесеца (и прву која напушта ниску Земљину орбиту) с људском посадом од 1972. године.
- 19. марта – У математици, Герд Фалтингс добио Абелову награду за свој рад у аритметичкој геометрији.
- Еуропски главни градови културе за 2026. годину су Тренчíн и Оулу. (годишњи догађај)
На данашњи дан
- 1550. – Шведски краљ Густав I основао је Хелсинки, данашњи главни град Финске, који је тада припадао Шведској.
- 1560. – Према традиционалној предаји, у сукобу код Окехазаме Ода Нобунага је, с 3,000 војника, поразио Имагаwу Yосхимота с 40,000 војника, што се сматра почетком уједињења Јапана.
- 1890. – Родио се аустријски експресионист Егон Сцхиеле, контроверзни сликар познат по својој специфичној стилизацији и естетици.
- 1929. – Родила се Анне Франк (на слици), низоземска Жидовка чија је смрт у склопу Холокауста постала глобални симбол нацистичког терора.
- 1991. – На првим демократским предсједничким изборима одржаним у Русији, Борис Јељцин поразио је комунистичког кандидата Николаја Рижкова.Остали догађаји: 11. јуна · 12. јуна · 13. јуна
Слика седмице
,_jugoslawische_Schiffe.jpg)
На фотографији су приказани разарачи Дубровник и Београд у Боки которској. Дубровник је изграђен почетком 1930-их као вођа флотиле, док је Београд био водећи брод касније класе мањих разарача, намијењене дјеловању у дивизији предвођеној Дубровником.
Након инвазије Сила Осовине на Југославију и окупације која је услиједила, оба брода заробиле су талијанске снаге у Боки которској. У талијанској служби Дубровник је преименован у Премуда, а Београд у Себеницо. Након капитулације Италије 1943. оба су брода преузеле њемачке снаге. Дубровник је као њемачки брод ТА32 потопљен 24. априла 1945. код Генове, док је Београд као ТА43 потопљен или самопотопљен између 30. априла и 1. маја 1945. у Трсту.
Извор: Бундесарцхив, фотограф Арндт, 1941.
О Википедији
Википедија је слободна мрежна енциклопедија коју развијају добровољци. Сватко с приступом интернету може доприносити њеном садржају, придржавајући се утврђених правила и смјерница.
Прво издање Википедије, на енглеском језику, започето је 15. јануара 2001. Издање на српскохрватском језику започето је 16. фебруара 2002.
Википедија је доступна на више од 300 језика и садржи укупно 67.609.929 чланака, од чега је 461.664 на српскохрватском.
Досад су на Википедији на српскохрватском језику рачун израдила 363.203 корисника, од чега је 321 активан (с најмање једном измјеном у протеклих 30 дана).
Новости на Википедији
- Од 21. марта до 31. маја 2026. – По пети пут се одржало такмичење ЦЕЕ Прољеће.
- Од 15. јануара до 5. марта 2026. – Одржало се друго издање уређивачке кампање 1Либ1Реф.
- Од 1. до 30. новембра 2025. – Одржало се пето издање уређивачког маратона Мјесец Азије.
- 4. маја 2025. – Након пријеноса натукница и накнадног прегледа завршено спајање Викирјечника на босанском језику и Викирјечника на српскохрватском језику.
- 19. априла 2025. – Започето спајање Викирјечника на босанском језику и Викирјечника на српскохрватском језику након постигнутог консензуса између заједница.
Сродни пројекти
Википедија је похрањена на серверима Фондације Викимедија, непрофитне организације која стоји иза многих других пројеката:
-
Остава
Складиште датотека -
МедиаВики
Развој вики-софтвера -
Мета-Вики
Координација пројеката -
Викикњиге
Слободне књиге и приручници -
Википодаци
Слободна база знања -
Викифункције
Каталог компјутерских функција -
Викицитат
Слободни зборник цитата -
Викитека
Слободна библиотека -
Викиврсте
Каталог биолошких врста -
Викиверзитет
Образовни материјали -
Викиводич
Слободни путни водич -
Викирјечник
Слободни рјечник
