Роберт Флудд
Роберт Флудд (лат. Робертус де Флуцтибус) (Беарстед, Кент, 1574. - Лондон, 8. рујна 1637.), енглески лијечник, астролог и мистички филозоф.
Лијечник у Лондону, присташа Парацелсуса и Николе Кузанског. Неки га сматрају оснивачем слободног зидарства.
Биографија
[уреди | уреди извор]Био је син витеза који је уживао патронат краљице Елизабете I., служећи као војни благајник у Фландрији.[1] Будући да није желио слиједити војну каријеру свога оца, студирао је медицину у Оxфорду.
У раздобљу 1598.-1604. године путовао је по Француској, Шпањолској и Италији, а неко вријеме је провео у Њемачкој служећи као тутор у различитим племићким обитељима.
Године 1605. вратио се у Енглеску, а слиједеће године започео је лијечничку праксу. Такођер, бавио се производњом лијекова и алкемијом. У својим дјелима дотицао се херметичке филозофије, а своју расправу Апологиа цомпендиариа из 1616. године посветио је обрани розенкројцера, због чега и данас превладава недоказано увјерење да је био њихов члан.[2]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Апологиа цомпендиариа, 1616.
- "Теолошко-филозофски трактат" I-III, 1617.
- "Свјетовна глазба" (Де мусица мундана), 1618.
- "Католичка медицина" I-II, 1629.-1631.
- "Мојсијева филозофија", 1638.
Напомене
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Баигент, Мицхаел и Леигх, Рицхард, Еликсир и камен, насљеђе магије и алкемије, Загреб, 2000. ИСБН 953-6716-11-9